Svekrva i muž mi godinama prigovaraju da sam ljenčina i neradnik. Ustvari sam diplomirana pravnica i nisam željela da se spuštam i radim kojekakve poslove. Međutim morala sam nakon svih ovih godina popustiti i danas sam počela da se obučavam za rad u jednoj poslovnici igara na sreću. Mislim posao ispod svakog nivo, ali jednostavno sam morala pristati da radim taj posao…
Oko podne je došao šef svih poslovnica u gradi i rekao mi da treba da pođem sa njim na DETALJNE RAZGOVORE… Nisam mogla ni da pretpostavim o čemo je ustvari riječ, krenula sam sa njim, a ubrzo smo stigli pred jednu stambenu zgradu. Rekao mi je da je tu stan i ako sam stvarno zainteresovana za posao da moram sa njim da se “malo družim” u tom stanu.
Spustio je svoju ruku na moje koljeno, a ja sam tada u sekundi skontala kako da cijelu situaciju okrenem u svoju korist, ipak sam ja diplomirala pravo i to na DRŽAVNOM FAKULTETU. Rekla sam mu da sam diplomirana pravnica i ako mi može obezbijediti posao na tom nivou obrazovanja, da ću bez problema da sa njim odem u taj FAMOZNI STAN i to ne jedanput, već koliko god puta to zaželi. Rekao mi je da nije nikakav problem jer uskoro baš treba da prime jednog pravnika, ali da do tada treba da radim u poslovnici. Proveli smo sat, sat i pol u tom stanu, odnos, kao i svaki drugi odnos koji sam do sada imala u životu… tačnje nije, jer ovaj će mi obezbijediti dugo očekivani posao u struci, a i dobila sam 10 eura da se počastim 🙂 . Čudni su ti putevi sudbine…
0 komentari:
Objavi komentar