Roditelji nisu imali para da mi daju za redovni upis na fakultet pa sam krenuo da radim kao taksista kod nekog čovjeka kako bih imao para za taj upis. Za nepunih pet mjeseci sam zaradio tačno 500eura (to je bilo 100% zarade jer sam sve odvajao u jednu knjigu i nisam potrošio niti dinar). Znam, to nije puno, ali je i mjesto u kom živim jako malo.
Radio sam smjene od 16 sati i jeo sam jednom, nekad možda dva puta dnevno kod kuće. Vodu sam takođe nosio od kuće kako ne bih trošio pare. Stigne leto, dam otkaz, položim prijemni i upadnem na budžet.
Rešio sam da upišem iako sam imao samo 500e kod sebe. Kako sam položio prijemni, kao da me je Bog pogledao! Drug mi je ponudio posao od kuće koji mi je omogućio da izdržavam sam sebe sve četiri godine fakulteta. Sada sam na kraju studija i zahvalan sam Bogu što mi je pružio takve prijatelje i sreću kada mi je bila najpotrebnija. O drugu neću ni da pričam, taj čovek će kod mene uvek imati podršku, poštovanje i sve što zatreba u životu!
0 komentari:
Objavi komentar