Radim kao stomatolog. Ulaze mi pre neki u ordinaciju momak i devojka, drže se za ruke i prepiru se. Pitam šta je i kako je, momak je polomio zub i pokušao sam sebi da ga iščupa. Devojka odmahuje glavom, uzdiše i objašnjava kako ga je jedva ubedila da dođe kod zubara.
Seda on na stolicu,
sve vreme je držeći za ruku. Ceo pregled, ona mu je nešto pričala bezveze, čisto da on čuje zvuk njenog glasa, i nije ga puštala do kraja pregleda. Kad smo završili, zahvalili su mi se i reče mi on da se panično boji zubara, ne bi ni došao da ona nije išla sa njim.
Koliko je ljubavi u malil stvarima, ulepšali su mi dan!
Bardzo dobry wpis. Pozdrawiam serdecznie.
OdgovoriIzbriši