Metoda pohovanja se selila sa vizantijskim Jevrejima, arapskim trgovcima i mnogim drugim posrednicima kulture ka severnoj Africi, južnoj Evropi i polako dalje ka severu.
Bečka šnicla je nastala od italijanskog specijaliteta „Costoletta milanese“ koji je, zapravo, teletina umotana u brašno, jaja i mrvica hleba. Kako kazuje gastronomska istorija prapostojbina šnicle je severna Italija, a interesantno je da pečena šnicla postaje popularna preko seoske svadbene kuhinje vinske četvrti gde se služila kao međuobrok.
Tek 1900. godine odresci telećeg buta pripremljeni u hlebnim mrvicama postaju autentično jelo koje ulazi u kuvarsku literaturu pod nazivom bečka šnicla.
POTREBNO JE
(za četiri osobe)
600 g telećeg filea ili krtog mesa, 2 jaja, so, meko brašno, mrvice hleba, ulje ili mast
UKRAS: kriška limuna, peršun
PRILOG: salata od krompira, krastavaca, paradajza, majoneza ili zelena, krompir u peršunu
Iseći četiri teleće šnicle koje planirate da iskoristite za ukusan obrok. Ivice blago zasecite.
Šnicle pokriti celofanom i nežno izlupajte. Debljina šnicle je individualna, neko voli kada je meso deblje, a neko kada je tanje. Uobičajena debljina je oko 6 mm.
Šniclu sa svih strana podjednako posolite. Neka dostoje nekoliko minuta.
Jaja ulupajte viljuškom, nikako ne mikserom. Umočite šniclu u brašno i provucite je kroz jaja.
Meso umotajte u mrvice. Šniclu blago otresti posle ovog koraka. Odmah preneti u pripremljen tiganja u kome ste već zagrejali dosta masti (2-3 cm).
Stalnim pomeranjem tiganja pržiti šniclu. Potrebno je od tri do pet minuta i meso će biti gotovo.
Najzgodnije je da meso okrećete viljuškama. Kada je gotovo izvadite ga iz tiganja i ostavite da se ocedi od suvišne masnoće na ubrusu.
0 komentari:
Objavi komentar