Imam 15 godina i danas je mama moje najbolje prijateljice preminula nakon teške bolesti. 3 godina se borila sa karcinomom dojki i na žalost danas je izgubila najvažniju bitku. Moja prijateljica je zadnjih par mjeseci prosto znala da se tako nešto može desiti, ali kada se desilo…
DOŽIVJELA JE NERVNI SLOM. Toliko je bila loše da smo je morali odvesti na hitnu. Grozne scene, bol koja je i mene gušila, znam koliko joj je majka značila u životu. Nakon histerisanja, plača, vike, čega sve ne usljed sedativa je uspjela da se smiri i da zaspane. 3 sata sam sjedila pored nje, držala je za ruku, molila Boga da joj dadne snage, a kada se probudila, uz suze koje su istog trenutka krenule iz njenih očiju pitala me “Ana moja mama je živa, zar ne…
sve ovo je samo ružan san…” Kako mi je u tom trenutku bilo teško, uh… pomilovala sam je po mokroj kosi i rekla: “Moraš biti jaka… tvoja mama bi to željela od tebe” NE ZNAM KAKO SAM SE SUZDRŽAVALA DA NE ZAPLAČEM… Nekako sam je smirila, ali… sutra je sahrana i već se plašim kako će sve to da prođe…
0 komentari:
Objavi komentar