Moja najveća ljubav, moj prvi i jedini momak je prošle godine poginuo… obožavao je motore :(… Imao je samo 22 godine, a kada sam to čula i moj život se ugasio, svi moji snovi, svi moji planovi za budućnost, sve je nestalo u sekundi.
Od tog dana moj jedini san i želja je da odem za njim, jer život bez njega mi ne treba. Svaki udah smaram božijom kaznom, jednostavno ne želim da živim vez njega. Juče sam se zaključala u kupatilo uzela žilete i imala namjeru da i ja odem sa ovog svijeta, da odem kod njega, ali nisam… ne da nisam imala hrabrosti, jednostavno u zadnoj sekundi sam shvatila da bi ovaj način ostavio prevelike traoume mojim roditeljima, mojoj sestri.
Bila bih previše sebična jer znam kako je izgubiti nekoga koga iznimno voliš, a moji roditelji, aposebno moja mlađa sestra mene iznimno vole, ništa manje nego ja mog Luku 🙁 Moram pronaći neki bezbolniji način kako otići sa ovog svijeta
0 komentari:
Objavi komentar