Otac nije verovao da sam njegova ćerka i majka ga je napustila.
Nikada ga nisam zanimala i nikada nije hteo da me vidi.
Znala sam da ima novu porodicu i da imam polubrata.
Kada je majka umrla, setih se da mi to nije jedini roditelj, da nisam sama.
Posle malo traganja, pronašla sam broj telefona, ali niko od njih nije imao fejs,
a nisam ni znala kako mi se brat zove. Svakako je imao ko da me odvede tamo, jer sam želela da se upoznam.
Ništa više od toga. Ali mi je onda palo na pamet da možda maćeha i
brat ne znaju za mene i nisam htela da im remetim život.
Posle tri godine, mene je moj brat pronašao!
Njegova devojka i on su se ubili tražeći me i čim me je ugledao,
video je da ličim na oca i znao je da sam to ja. Juče smo se videli po prvi put i proveli nekoliko sati zajedno.
To je bio takav šok za mene. Neko se potrudio da mene nađe. Prelepo.
I dalje sam u šoku i jako sam srećna. Brat je pet godina mlađi od mene.
Izvor: Ispovijesti
0 komentari:
Objavi komentar