Za Novu godinu pravim medovik. Za Božić ili Uskrs pravim medovik. Kad imam na vreme najavljene goste, pravim medovik. Za dečje rođendane, kad mi treba dve torte, jedna je medovik.
Kad nekoga mnogo volim, a ne znam kako to da mu kažem, ja mu poklonim medovik.
Kad nekog i dalje volim, a nemam više nijedan način da mu to kažem, medovik, za utehu, pravim sebi…
Ne znam kako da vam opišem ovaj kolač. Kako da rečima dočaram njegov ukus nekome ko ga nije probao. Za mene je poseban.
Bila je to ljubav na prvi pogled, na prvi zalogaj, i već godinama mu nisam našla dostojnu zamenu. Sa druge strane, to sam samo ja. Neće se medovik svakome dopasti srazmerno mojim hvalama, stoga – ne verujte mi ništa. Nisam objektivna kad je on u pitanju.
Medovik je po sastavu kolač srednje klase. Korice su sa sodom bikarbonom, na bazi meda, ukusa najsličnijem medenjacima, suvim i tvrdim kolačićima koje su nam pravile bake. U koricama provejava i ukus karamela, mada ga nema ni u tragovima.
Fil ima dva sastojka, pravi se od kisele pavlake i prah šećera. Ništa više i ništa manje. Svako ko voli ikakvu varijaciju na nepečeni cheesecake, voleće ovaj fil.
Korice će po tipu biti poznate svima koji su ikad pravili medenu pitu, mađaricu, ili neki srodan kolač.
U velikoj većini recepata pisaće da se testo tanji direktno na poleđini pleha. Primer te tehnike možete videti ovde. Meni to nije baš išlo, i večito sam se petljala s korama za medovik na druge načine, dok nisam uspela da ih ukrotim pomoću kesa za zamrzivač. Ako umete direkt na plehu, batalite deo priče o kesama i korama, i radite kako ste navikli.
Sa kesama nije lako kao što na prvi pogled deluje. Testo prvo treba rasporediti od ivice do ivice, po širini kese, tako da se popune ćoškovi, onda prstima rastapkati do polovine kese, što ujednačenije, i posle oklagijom celom dužinom kese.
Kesa hoće da beži, da se bora, mehurići vazduha da ostaju, pa sve zahteva malo prakse, ali daleko je od nemogućeg. Prednost rada sa kesama je urednija kuhinja tokom pripreme, i ujednačenost kora.
Škarta nema.
Još jedna prednost rada sa kesama je i to, što testo možete pripremiti mnogo ranije, rastanjiti po kesama i staviti u friz.
Medovik onda postaje brzinski kolač, jer pečenje kora traje jako kratko, priprema fila isto, filovanje uzme koliko uzme, ostaje samo odležavanje od 24 sata, i kolač je spreman. Još brža varijanta, kojoj često pribegavam, jeste da ispečem kore unapred, i onda samo napravim fil i sklopim medovik dan pre nego što mi je potreban. Pečene korice su suve, krte, nisu sklone kvarenju, komotno ih možete ispeći nekoliko dana unapred.
U biti, medovik je kolač. Ja sam ga ne jednom pretvarala u tortu, i slovim da je dostojan te uloge. Od mere koja sledi, dobije se 6 korica veličine 30×24 cm, i u tom slučaju imamo kolač.
Ako se svaka kora, dok je još u kesi za zamrzivač, preseče po dužini na pola, dobije se 12 korica 30×12 cm, i eto šnit-torte. Od duple mere, eto velike četvrtaste torte. Po pravilu, medovik se spolja posipa mrvicama od restlova kora, ja radim sa kesama, pa obično nemam restlova, te ga u slučaju kolača samo pospem prah šećerom, ili namenski žrtvujem jednu koru u cilju sticanja mrvica za posipanje, a u slučaju torte premažem slatkom pavlakom.
A vi, kolač, torta – kako god hoćete. Samo mu dajte bar jednu šansu. Ako vam se svidi, razumećete otkud ovoliki tekst. Ako ne, izvinite na smetnji…
Sastojci:
Za kore
– 3 jaja
– 200 g šećera
– 3 kašike meda, oko 130 g
– 180 g putera
– 1 kašičica sode bikarbone
– 500 g brašna
Za fil
– 1,6 kg kisele pavlake, (dve kofice + jedna čaša)
– 400 g prah šećera
– 500 ml slatke pavlake
– 1 kesica vanilin šećera
0 komentari:
Objavi komentar